My Last Post on This Domain

OK guys,

I think that it is time for me to publish the last post on this blog using WordPress as a domain. As you probably already know, GitHub is my favorite company and I have decided to switch my blog to a completely new domain.

I have published a couple of posts exclusively on the new domain and backed up every post from this domain to my new address (with one exception, but I’m working on it). I feel confident now to make the switch and I started to feel really comfortable using GitHub + Jekyll as a blogging platform, so I’ve decided to drop by and say good bye to my old domain.

From now on, you can follow me on r3bl.github.io. Be sure to use the http version of the site because https version is currently not properly implemented in the code. If you run into some issue while browsing the site or you miss a feature that I had implemented on this domain, feel free to report it here.

As always, you’re more than welcome to contact me anytime on aleksandar.todorovic@mail.ru. I hope that you’ll continue to read me on my new address.

Sincerely,
Aleksandar Todorović

Advertisements

elementary OS – Savršena distribucija za mene

Sada sam tek shvatio da iako mi je blog pun postova o Linuksu, trenutno nemam niti jedan post posvećen u potpunosti distribuciji koja je zadovoljila sve kriterijume da bude savršeni operativni sistem za moje potrebe: elementary OS.

Već sam pisao ponešto o svojem putu koji me je doveo sve do elementary-a kada sam se pridružio #budiUbuntu akciji blogeraša sa naših prostora u ovom postu, tako da se neću puno zadržavati tu nego ću vam ispričati zašto je baš elementary OS savršena distribucija za mene.

Ako ste ikada čuli za elementary OS, već znate da je prelijep. Nastao je kao fork Ubuntu-a sa željom da ga učine ljepšim. Prva verzija se zvala Jupiter i nemam ama baš nikakvih iskustva sa tom verzijom. Nakon toga slijedi Luna, i dalje aktuelna verzija elementary-a bazirana na Ubuntu 12.04 verziji i tu počinje moje putovanje, koje se sada nastavlja sa beta verzijama sledjećeg u nizu odličnih proizvoda elementary porodice: Freya.

Pa šta ga izdvaja iz većine toliko da ga smatram savršenim operativnim sistemom? Prije svega, naravno, moram da izdvojim njegovu ljepotu. Dosta je minimalističan sistem, nakon svakog mog klika operativni sistem se odaziva istovremeno, nešto na šta nisam baš navikao koristeći KDE distribucije i Prozore u prošlosti. Tu je i odličan Ubuntu repozitorij programa, tako da se uopšte ne brinem za to da postoji neki program pisan za Linuks platformu koji ja ne mogu da pokrenem.

elementary koristi vlastiti DE pod nazivom Pantheon, DE koji radi savršeno i dolazi pred-instaliran sa svim programima koji će vam ikada biti potrebni: za slušanje muzike, gledanje videa i fotografija, čitanje dokumenata, pretraživanje interneta, čitanje mailova i slično. Svaki od programa je jednostavno prelijep i većinu nisam nikada ni promjenio, međutim neki od tih programa jednostavno ne pružaju dovoljno mogućnosti za mene, tako da konstantno preferiram Firefox umjesto Midorija, Thunderbird mi zamjenjuje Geary, a što se filmova tiče jednostavno nikada ni na jednoj platformi nisam uspio da se odviknem od korišćenja VLC plejera, bez obzira na to koliko je Audience savršen program i radi bez ikakvih poteškoća.

Sistem jeste uveliko zatvoren i na sve strane se može čitati o tome kako njegovi developeri u dizajnu u mnogo čemu kopiraju Mac, međutim ne smatram ga kopijom Mac operativnog sistema iako postoje neke sličnosti koje ne mogu da se ne primjete.

Jednostavno obožavam to što je sistem minimalistički i funkcionalan. Ukoliko se pronađe neka stvar koja mi ne odgovara (tipa nedostatak minimise opcije u programima), poprilično je lako pronaći rješenje za tako nešto. Ukoliko se javi neki problem koji je potrebno riješiti, to što je sistem baziran na Ubuntu-u je veliki plus i većina rješenja se može naći tako što se u internet tražilici unese opis problema i na kraju doda riječ elementary ili Ubuntu.

Postoji neka draž u praćenju razvoja nekog operativnog sistema. To sam po prvi put osjetio kada sam instalirao Beta 1 verziju nove verzije operativnog sistema pod nazivom Freya. Iako mi se nakon same instalacije operativnog sistema promjene nisu činile toliko drastične da je potrebna nova verzija operativnog sistema za tako nešto, ekipa koja stoji iza elementary OS-a radi svakodnevno da donesu neke nove funkcije, neke nove izmjene u dizajnu i riješe neke nove bagove koje su mučile ovaj operativni sistem. Danas, nekoliko dana od Freya Beta 2 verzije, novi elementary se polako oblikuje u nešto fantastično. U nešto nevjerovatno. Neopisiv je osjećaj ponosa koji imam zbog toga što sam pratio to sve i učestvovao u njegovoj izradi prijavljivanjem ponekog baga i učestvovanjem u diskusiji u odličnoj službenoj Google+ zajednici (koja je i jedini razlog zašto koristim Google+ kao društvenu mrežu). Skoro svaki dan se iznenadim vrteći standardne komande za update-ovanje sistema u Terminal-u otkrivajući nove mogućnosti koje mi ovaj operativni sistem pruža.

Kombinacija prelijepog minimalističkog izgleda, ogromna količina dostupnog softvera, lakoća prilagođavanja sitnih problema koji me muče, lakoća pronalaska rješenja za probleme sa kojima se susrećem, odlična zajednica i fantastičan izgled (nešto što se ne može dovoljno puta naglasiti) su bila dobitna kombinacija za mene. Sada stojim u potpunosti iza elementary projekta, finansijski ih podržavam kad god sam u mogućnosti, i preporučujem elementary projekat svakom prilikom na koju naletim, pa tako i sa ovim postom.

Nisam počeo da pišem ovaj post sa ciljem da vas nagovorim da pređete na elementary (mada, naravno, jedna preokrenuta duša za mene znači mnogo). Smatram da je odabir prave distribucije proces sa kojim se svaki potencijalni Linuksaš sam treba suočiti i istražiti mnoge opcije prije nego što se odluči za konačno rješenje. Ovaj post pišem čisto iz razloga da navedem neke razloge zašto je elementary OS savršen operativni sistem za mene.

Donacijama možemo da napravimo razliku

NAPOMENA: Ovo je stariji članak. Objavljen je u LiBRE! magazinu u 16. broju. Članak prenosim u cjelosti kao takav bez ikakvih izmjena. Ukoliko vas zanimaju članci na ovu temu svakako preporučujem da prelistate LiBRE! arhivu.

Mi smo kao ljudska rasa dosad napravili velike korake – u pogrešnom smeru. Da, napravili smo računare, internet, otišli na mjesec, izlečili poneku bolest… Imamo mi tih nekoliko dobrih stvari koje smo napravili i uradili. A sa druge strane? Nuklearne, hidrogene i druge vrste bombi, terorizam, svaki pedalj zemlje je pod nečijim vlasništvom, svaki komad prirode je pod nečijim vlasništvom, ropstvo (i ono staromodno i ovo novo u 21. veku kada jednostavno cele dane radiš za nečiji drugi profit i jedva preživljavaš), dečja pornografija i tako dalje. Prisvojili smo sebi čitav svet jednostavno. Iako živimo sa ogromnim brojem drugih životinjskih i biljnih vrsta, nema tog dijela zemlje koji nije u vlasništvu ili neke osobe, ili neke korporacije, ili neke države. Čak smo i Antarktik uspjeli podijeliti među sobom onoliko koliko ga možemo iskoristiti – za ostatak naravno nikoga nije briga (svejedno će se istopiti u skorijoj budućnosti).

Moram priznati da je ovo fascinirajuće. Dobili smo čitavu jednu planetu (zapravo ukrali od svih drugih biljnih i životinjskih vrsta, ali nećemo u detalje) da se množimo, gradimo, rušimo, iskorišćavamo… a jedina stvar koja je u 2013. još uvijek slobodna jeste nešto što smo sami napravili – internet. Zašto je tako? Pa odgovor je dosta jednostavan, zato što ne pripada nikome i zato što je odavno prešao tu granicu kada može da bude pod nečijom kontrolom. Svako ima pravo da radi šta hoće i kad hoće na njemu, niko ga ne kontroliše, niko korisniku ništa ne brani da posećuje, niko mu neće pokucati na vrata zbog nekoliko klikova… dobro, to je bilo prije nekoliko godina, i zanimljivo je koliko se toga promjenilo u pet do deset godina.

U kakvom stanju je internet danas? Pa dobro, još uvek je on na neki način slobodno mjesto, ali je na dobrom putu da i on postane nečije vlasništvo. Imamo na jednoj strani ljude koji su obični korisnici i koji rade sasvim obične radnje za današnje vreme na njemu: pričaju sa prijateljima, skidaju muziku, gledaju filmove, čitaju vesti i to je manje više to. Daleko od toga da ne postoje ljudi koji rade još mnogo više od ovoga na internetu, ali su takvi ljudi ipak manjina. Sa druge strane… pa sa druge strane stoje vlade (pre svega Američka, ali ne zaostaje za njom ni vlada Velike Britanije, Nemačke i Holandije), Holivud, Silikonska dolina i svako drugi koji očekuje da će ostvariti profit od nečega što je ništa drugo nego pravilno poredan zbir nula i jedinica. Takva računica jednostavno nije moguća bez potpune kontrole. Nule i jedinice se lako kopiraju u tom istom redosledu i imamo kopiju tog istog proizvoda koji možemo proslediti dalje, nešto što se ne može sa recimo hranom, pićem, računarima… Dakle očekivati da se zaradi nešto prodavanjem jednog istog zbira nula i jedinica različitim korisnicima koji sami mogu sa tim zbirom da rade kakve god radnje požele (uključujući i kopiranje) jeste sasvim nerealno za očekivati i jednostavno nemoguće za ostvariti. Zato smo došli u vreme kada imamo DMCA tužbe svakodnevno i kada Google i Microsoft uklanjaju milione rezultata pretraga zato što krše autorska prava, a neke od tih cenzura su čak i protiv programa sa otvorenim kodom.

Rešenje?

Umesto da forsiramo ovakve načine za poslovanje, potrebno je napraviti mnogo jednostavnije rešenje za naplaćivanje: donacije. Sa jedne strane bi tada imali korporacije koje bi zapošljavale programere da naprave što bolji proizvod da bi korisnici baš njega koristili, a taj proizvod im se mora dosta svideti da bi mu donirali nešto (dakle mora biti ispravan, bez bug-ova, brz, pouzdan, grafički lep i da odradi posao kako treba). Sa druge strane bismo imali obične korisnike koji mogu da pristupaju svemu što požele, a to ne smatram pogubnim za proizvođače. Još nisam upoznao osobu koja ne bi pogledala neki film u kinu umesto na laptopu. Još nisam upoznao osobu koja bi se bunila da poseti koncert autora za koga je čuo preko interneta i svidela mu se. Još nisam upoznao ni osobu koja ne bi platila određenu količinu novca autoru da dobije čvrstu kopiju onoga što mu proizvođač nudi (tipa neki program, film ili muziku na CD-u ili USB-u). Dakle imamo alternativan način zarade i u primeni je u dosta manjih firmi u današnje vreme.

Šta bismo sve dobili time?

Kao prov kvalitetnije proizvode i proizvođače te zadovoljnije korisnike. Dobili bi novu kreativnu radnu snagu jer bi sigurno postojao neko od nas ko bi pokušao da bude deo u snimanju nekog filma ili bi pokušao da snimi pesmu kada bi jednostavno mogao da dobije program preko kojeg bi mogao to da uradi, a da ne mora da plati za takav program nekoliko stotina ili čak i nekoliko hiljada dolara. Naučna dostignuća bi bila mnogo veća kada bi svi naučnici mogli da imaju sve informacije koje im trebaju na raspolaganju dvadeset četiri sata u danu svakog dana. Verovatno ne bi napredovala isključivo jedna firma ili isključivo jedna država – čitava ljudska zajednica bi napredovala, ovaj put u pravom smeru.

Šta bismo izgubili?

U početku bi verovatno bio manji profit kada bi se više ljudi okrenulo ovom načinu zarade, međutim ako bi privukli više ljudi i napravili kvalitetan proizvod, ne vidim razlog zašto se za taj proizvod ne bi donirala velika količina novca. Dakle, u početku bi takve firme izgubile deo svog novca. Ali moramo se zapitati šta je postao novac u današnje vrijeme? Ništa drugo nego još jedan zbir pravilno poslaganih nula i jedinica.

Šta mogu ja kao pojedinac da uradim?

Ovaj korak jeste vrlo jednostavan, ali smo u takvom vremenu kada bi taj jedan ispravan korak danas doneo mnogo lepše sutra kada je tehnologija u pitanju – doniraj. Mnogo ljudi jednostavno nije svesno da za skoro svaki program postoji neka besplatna alternativa. Možda nije bolja ili brža ili grafički privlačnija od drugih komercijalnih proizvoda, ali ne smeš da zaboraviš da su ti proizvodi lošiji samo zato što njegovi autori nisu u dovoljnoj meri podržani od strane običnog korisnika. Dakle, umesto da platiš 150 dolara na neki XYZ program će ti služiti za određeni posao kao što si imao u planu, doniraj 100 dolara nekom ZYX programu koji ima slične mogućnosti i možda je za stepenicu niži od tog komercijalnog. Na taj način ćeš dobiti program sa kojim ćeš se morati verovatno malo potruditi i napraviti tri klika umesto dva, ali daćeš svoju podršku nekim dobrim programerima koji su se potrudili da ti pruže tu tehnologiju i još će ti ostati 50 dolara u džepu. Kada bi dobar deo nas tako postupao, imali bi neviđene koristi, i kao pojedinci, i kao zajednica, a komercijalni programi bi postepeno mogli nestaju u potpunosti, muzika bi se sve više davala besplatno, a možda bismo tokom naših života doživeli i da možemo da gledamo neke filmove bez straha da nam policija zbog toga pokuca na vrata. Dakle sve što je potrebno je napraviti jedan korak u suprotnom smeru od onoga na koji smo navikli.